01 KAJLAŠ

Sveta planina Kajlaš: Putopis u putopisu – Velibor Žitarević 1

Poklon

Pre skoro sedam godina, u junu 2012. dobio sam od dobrog prijatelja za rodjendan knjigu. Velika, dobro opremljena knjiga, puna odličnih fotografija. U pitanju je putopis, književni rod sa kojim se srećemo sve redje, jer u poplavi romana i “romana”, do naših ruku sve  teže stižu dobre knjige, izuzetne knjige, osim ako se odnekud, odozgo, iz viših sfera, ne odluči drugačije. Ovde mislim na duhovne, tajanstvene i mistične sfere, u čije postojanje verujem, jer tako želim i jer mi je tako lakše. Putopis koji sam dobio se zove “SVETA PLANINA KAJLAŠ” sa podnaslovom “Hodočašće na Tibet”. Napisao ga je Milan P. Rakočević, arhitekta, profesor i svetski putnik. Ako se, kao ja, bavite fotografijom, ova knjiga će vas impresionirati. Ako vas interesuju religije istoka, budizam, hinduizam, džainizam, ovde ćete pronaći stvari koje niste znali. Ako je “vaše srce visoko u planinama” ili sanjate o putovanju na Tibet ili u Indiju, ova knjiga će vas približiti ostvarenju tog sna. Konačno, ako niste znali za svetu planinu Kajlaš, i dva jezera u njenom podnožju – Manasarovar i Rakas Tal, vaš duh će biti probudjen, možda pokrenut, sigurno obogaćen i podignut.

Tako je još jedna knjiga, (tada još nisam znao šta sam dobio) zauzela mesto u mojoj biblioteci. Povremeno sam je prelistavao, uživao u sjajnim fotografijama i ponešto čitao. Ne po redu i ne do kraja. Kao i sve u životu, ona je čekala svoje vreme, svoj trenutak.

Autor Prof.M.Rakočević

Profesor Raka

Knjigu o kojoj pišem objavila je izdavačka kuća “Orion Art” 2011. godine. Prvi tiraž od 500 primeraka je rasprodat, ali je kasnije usledilo bar još jedno izdanje. Kada je moja sestra poželela da svojoj drugarici pokloni ovu knjigu, usledila je potraga koja nije urodila plodom.  Upitao sam prijatelja od koga sam dobio svoj primerak, kako je moguće kupiti, nabaviti, još jedan komad i on me je uputio direktno na profesora Rakočevića. Dao mi je njegov broj telefona i rekao mi da mu prenesem pozdrave. Profesor je bio srdačan, bio je voljan da mi ustupi jednu od nekoliko knjiga koje je ostavio sebi i mi smo se uskoro našli u gradu. Ja sam u medjuvremenu ponešto saznao o njegovim drugim putovanjima i putopisnim predavanjima  praćenim projekcijama slajdova, koja su bila posećena i omiljena u jednom širem krugu poštovaoca.

Shvatio sam, da je prof. Raka, kako ga prijatelji zovu, proputovao Saharu i Australiju, Uskršnja ostrva i Aljasku, Južnu Ameriku, Sibir…  Kao strastveni planinar osvajao je poznate vrhove na četiri kontinenta, fotografisao i pisao, pričao, tragao, učio. O vrsnom  arhitekti i omiljenom profesoru čuo sam samo lepe reči i sada sam, pomalo neumesno, molio da se nadjemo zbog primerka knjige, koje je u tom momentu nije bilo po knjižarama. Susret je bio kratak, profesor je ponovo bio ljubazan i dobro raspoložen, malo smo popričali o zajedničkom prijatelju, ja sam platio, uzeo knjigu i mi smo se razišli. U to vreme nisam razumeo, šta je u tom kratkom susretu bilo toliko neobično i zašto sam se danima posle toga osećao dobro i ispunjeno.

Knjiga

Sam ću da lutam hiljadama milja…

A za put ću da pitam bele oblake..

Buda Maitreja

Ovim stihovima profesor započinje svoju knjigu. Ako je nabavite i jednog momenta, odlučite da je pažljivo i temeljno pročitate, vratićete se ovim divnim redovima, kada dovršite čitanje. Ni vi ni stihovi, posle toga više nećete biti isti, jer se dobre knjige, a ova to sigurno jeste, zato i pišu, da bi pokrenule, promenile, obogatile i usrećile svoje čitaoce. Samo na prvi pogled ona pripada rodu putopisa. Ona jeste i to ali ispod  osnovnog sloja ona priča o drugoj vrsti putovanja, opasnijeg i težeg, koje će vas možda dovesti do sopstvenog unutrašnjeg prostora u kome vas verovatno čeka neko koga uopšte ne poznajete. Ako je zadatak svakog od nas da rastemo i razvijamo se, da tragamo i učimo, priča o Kajlašu pokazuje jedan od mogućih puteva.

Religija ili religije koje se ovde spominju ne moraju vam biti bliske, ali ako otvorite svoje srce, lako ćete uvideti da suštinske razlike nisu velike, one u stvari ne postoje. Putovanje kroz sopstvenu dušu, ne  isključuje kretanje u fizičkom prostoru. Naprotiv, ono je izgleda neophodno. Ponekad je potrebno otići daleko ili visoko, a ovde ćemo videti kao izgleda kada se otputuje veoma daleko i toliko visoko da čak i disanje postaje napor i problem. Destinacija je Tibetska visoravan, visina – preko pet hiljada metara!

Planina

Sveta planina Kajlaš je centralana tačka, tema i cilj ovog putovanja. Složena simbolika i nedokučivo mistično značenje planine  do kraja  ostaju nejasni. Dva jezera Manasarovar i Rakas Tal  u kojima se Kajlaš ogleda upotpunjuju priču u kojoj čovek i planina, postaju jedno sa jezerima, nebom i celim svemirom koji ih okružuje.

U ovu knjigu se ulazi polako, jer su njeni izvori visoko u predelima gde kiseonika nema dovoljno i gde život teče sporije. Ne radi se o običnom putovanju, već o hodočašću na koje se odlučuju samo potpuni posvećenici. Njihova namera i zadatak je da pešačeći odredjenom stazom dugom 54 kilometra obidju krug oko planine. Ova molitvena putanja, sa koje se ne sme skretati ima duboko simboličko značenje i naziva se kora. Pešači se u smeru kazaljke na satu, a polazna tačka je na visino od 4850 metara. U toku obilaska koji traje najmanje tri dana, prelazi se preko prevoja koji nadmašuju 5500 metara. Na tim visinama je teško hodati i po lepom  vremenu jer nedostatak kiseonika kod mnogih izaziva visinsku bolest, ali hodočasnici u neprestanoj molitvi, nošeni unutrašnjom snagom i ushićenjem uspevaju da savladaju i visinu i teške klimatske uslove. Kajlaš je sveta planina za poklonike više tibetanskih religija. Verujući ljudi sa Tibeta su duboko ubedjeni da na ovoj planini borave njihova vrhovna božanstva. Ovde u potpunoj harmoniji moleći se svako svom bogu koračaju hinduisti i budisti, pripadnici bon-po religije i džainisti zajedno sa poklonicima tantričkog budizma.

Zajednička im je vera u reinkarnaciju i potpuno ubedjenje da Kajlaš, ni bog ni planina, zajedno sa dva sveta jezera od kojih jedno simbolizuje sunce a drugo mesec, čine jedinstvo u kome se njihova vera uzdiže i potvrdjuje. Mnogobrojne legende i priče, prepune mitskih stvorenja, drevnih kraljeva i princeza, svedoče o karakteru i naravi stanovnika najviše visoravni na svetu. Miroljubivi i strpljivi, duboko uvereni u svoje legende i mitove, oni opstaju uprkos osvajačima koji su vekovima nadirali i sa istoka i sa zapada. Neželjene goste nije privlačilo ni zlato ni dragocenosti a još manje materjalno bogatstvo. Razlog je jednostavan – toga ovde nikad nije bilo. Osvajače je vuklo nešto drugo, neka vrsta znanja i tajanstvenih učenja koja su slutili ali ih nisu mogli dokučiti. Lame i mistični sveštenici su ostajali iznad, negde gore, daleko od pohlepnih osvajača, udubljeni u svoje molitve.

Autor Prof.M.Rakočević

Šambala

Postoji verovanje da se tu, na tibetskoj visoravni, skrivena medju visokim planinama  nalazila ili se još uvek nalazi mitska zemlja bogova – Šambala. O tajanstvenom kraljevstvu su napisane mnoge knjige i veruje se da tamo mogu stupiti samo oni koji u svom duhovnom napredovanju dostignu najviša stanja svesnosti. Priča o mitskoj zemlji vezana je za Kajlaš, možda najsvetiju planinu Azije, i dva jezera u kojima se ona ogleda. Lepota od koje zastaje dah otvara se pred hodočasnicima i putnicima koji su imali dovoljno upornosti, strpljenja i ljubavi. Planinski vrhovi prekriveni snegom i ledom, beskrajna prostranstva najviše visoravni na svetu , ogromno nebo i blagi i dobronamerni ljudi, nagrade su za one  čija je vera bila duboka, a želja čista i potpuna.

Vrhunske fotografije i nezaboravne rečenice, svedoče da je profesor Rakočević ispunio svoj san. Knjiga koju je napisao više od svega, govori o čoveku, o njemu samom, o nama koji je čitamo. U njoj se pominju i navode druge knjige koje su ga nosile, inspirisale, vodile tim putem, koji je stremio visoko i koji ga je tamo visoko konačno i doveo. Ako se jednog dana odlučite na takvo putovanje, ova knjiga će vam pomoći. Ako se to ne desi u fizičkom prostoru,  ona je dragocena jer vas vodi kroz predele duha, religije, topline i ljubavi. Puna razumevanja i znanja ona govori o veri i o ljudima ne razdvajajući ih od prirode i tajanstvenih i nedokučivih sila koje upravljaju našim životima. Naprotiv, ona nas uči da su te sile deo nas samih i onda kada stvaraju oluje i nepogode, kao i kada u nekom vedrom jutru, visoko na zapadnom Tibetu, prvim sunčevim zracima osvetle svetu planinu Kajlaš i njen odraz u jezeru Manasarovar.

Autor Prof.M.Rakočević

Jedan komentar

  1. Još jedan u nizu divnih Veljkovih tekstova koji me raduju u pravilnom ritmu (što je dobro jer znam da ću se uskoro obradovati novom)… Volim ih jer su uzbudljiva kombinacija njegovog razumevanja tema koje nam donosi i opisa vlastitih emocija koje mu te pojave/ljudi izazivaju. Zbir ovih sabiraka su emocije u čitaocu, izazvane na isti način. Nestrpljivo iščekujem sledeći Žitarevićev biser!

    Nenad Andrejić

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.