Površnost – glavna odlika današnjeg novinarstva Ostavite komentar

Pisac i novinar, kolumnista u nedeljniku Vreme, govorio je o današnjim novinarima, njihovom socijalnom prestižu, razlikama između njih i forumaša, posvećenosti poslu, ali i šta je za njega alarmantno u toj profesiji

U Vašem članku pod nazivom Forumaši, na sajtu Peščanik, napisali ste da oni imaju veću slobodu od novinara, jer se oni ne potpisuju ispod svojih tekstova. Na kom su stupnju novinari, a na kojem forumaši, na osnovu takvog mišljenja?

Pisao sam nekoliko tekstova na relativno sličnu temu, ali ja sam se počeo time baviti u doba dok je to bilo tek na početku. I ono što je mene tu prvenstveno nerviralo i zašto sam mislio da je to vrijedno propratiti je bila nekritička oslonjenost takozvanih mainstream medija tj novinara na nepresušan izvor interneta. To je posledica neke lektire, da svaka sloboda povlači određenu dozu odgovornosti. Niko nije slobodan bezgranično, slobodan si do granice dokle ta sloboda ne ugrožava neku drugu. I ono što je meni smetalo još kada je to bilo mnogo manje razvijeno nego sad je ta ideja da se stave na istu ravan neko ko se trudi da bude objektivan, ko stvara priče u skladu sa pravilima novinarskog zanata i neko ko piše šta god mu padne na pamet. Otkad sam se ja prvi put počeo interesovati za tu temu, pa do sad, sve se više novinari ugledaju na forumaše, a ne obrnuto. Novinari sve manje drže do svog zanata i sve su skloniji da prave neke vrste svojih impresionističkih zapisa kao tinejdžer kada piše dnevnik. Ono što ja smatram alarmantnim danas i ključnom razlikom i nedostatkom je manjak urednika. Ne toliko manjak autora, jer u svakoj generaciji imate manje I više talentovane, ali naročita vrsta mladih- kada mislite da znate sve, kada ste puni energije, potreban je urednik koji će vam otvoreno sve reći i pomoći. Ljudi pišu potpuno subjektivno, to niko osim njih nije pročitao i čak ti se čini da nisu ni oni sami. Jedan moj savet koji bih svakom dao, svako bi trebalo da u životu ima nekoga kome vjeruje- da neko drugi pročita tekst, jer svoj tekst ne možete nikad pogledati tuđim očima. Ljudi kažu- ovo je tako, jer ja tako kažem. A nikakav pokušaj da se bilo koji deo objektivizuje, izvagaju dvije strane. Novinar mora biti onaj koji teži objektivnosti. Veoma je važno da čovjek sopstvenu sujetu, animozitete i simpatije uzda do određene mjere.

Da li se može reći da imamo dobre urednike?

Dobri urednici zbog toga i jesu urednici. Većina njih je nakon godina truda i pokazivanja došla na to mjesto. Mi imamo strašan manjak dobrih urednika mlađih od 40 godina. Nekoliko ih imamo, ali većina na drugi način ulaze u rad i pristup novinaru. Ono što se meni čini, na nivou biološkog sata, kad ti ljudi budu odlazili u penziju, tu će se stvoriti vakuum. Urednik nije toliko urednik po tekstovima koje je pustio, koliko po onima koje nije. Ne možeš sve da pustiš u javnost. Ja jesam za duh slobode, ali sloboda je odgovornost.

Da li je pisana reč počela da gubi na značaju?

To je jedno pitanje koje je zapravo vrlo kontroverzno i ima više nivoa. Da ste me to pitali sredinom ili krajem devedesetih, ja bih vam rekao ‘Da’. Vi imate poznatog teoretičara Erik Havelok, koji je napisao Muza uči da piše. Njegova teza je bila da je epoha pismenosti zapravo unutar istorijskog časa jedan kratki interval, a da je istorija mnogo važnija. Meni se čini da su upravo novi izumi vratili važnost pisane riječi. I najbanalnije stvari, email i sms poruke- nikada u čovečanstvu nije nastajalo više pisanih dokumenata. Mislim da se značaj pisane riječi nakon jednog intervala koji nije zanemarljiv, skoro pola vijeka, ne samo oktrićem na internetu,povećava. Da ste me pitali za štampanu riječ, tu već interesovanje pada. Došlo je do pada uticaja štampe, ali ne do pada uticaja pisane riječi.

 

Smatrate li da današnji mediji dovoljno informišu publiku na istinit I objektivan način, što je glavna odlika novinarstva?

Medija ima jako puno tako je da je nemoguće odgovoriti generalno. Ima i takvih medija, ali većina nažalost nije objektivna i ne bavi se istinitim informisanjem. A kad me pitate o glavnoj odlici novinarstva, ako mislite na današnje novinarstvo i većinu medija, onda je glavna odlika: površnost.

Emir Kusturica je predlažući Vas 2014. godine za godišnju nagradu UNS-a „Bogdan Tirnanić” za komentar, rekao da ste Vi jedan od retkih koji je vezao reči dostojanstvo, obrazovanje i istina. U kojoj meri danas novinari vezuju te tri reči?

Meni je bilo prijatno da čujem takvo obrazloženje jer je meni do ta tri pojma stalo i drago mi je ako se to vidi i u mojim tekstovima. U odlomku koji ste citirali stoji da je to danas “retko”. Međutim, makar bilo i rijetko, to još uvijek postoji. A svaki novinar pojedinačno odlučuje koliko mu je do te tri riječi stalo.

Da li Vi verujete u ono što radite?

Ja verujem i nadam se i mislim da se to vidi. Kad su se završili ratovi u Bosni i Hrvatskoj i tada je interes ljudi za štampane medije delovao kao fibola neke normalnosti, bio je veliki socijalni i ekonomski prestiž (honorari i plate) su proporcionalno bili veći nego danas i u tom smislu vi možete da zamislite da je neko prije 15-20 godina ušao u novinarstvo . Danas, socijalni prestiž novinarske profesije skoro da ne postoji. Ljudi više poštuju novinare po izuzetku, nego po pravilu. U novinarstvu uvijek postoje ljudi koji kroz novinarstvo rade razne druge stvari. Spinovanja, neku vrstu propagande, a ljudi koji se bavi na starinski način, ako ne koriste lupu, onda su promašili profesiju.

Da li Vas je iskrenost kao novinara koštala?

Iskrenost uvijek košta. Ali mene bi više koštalo pred samim sobom kad bih bio neiskren, ako me razumijete. Sve ima cijenu tako da se ne opterećujem time. Trudim se da radim svoj posao onako kako mislim da treba da se radi, a to uključuje i iskrenost, naročito kad izlažete svoje mišljenje i stav. Zašto biste to radili ako nećete, ne želite ili ne smijete da budete iskreni?

Autor : Miljana Kljajić
Foto : Beogradska nedelja
Izvor : Beogradska nedelja

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.