Manfred Ajher: Čovek koji je stvorio ECM – Velibor Žitarević Ostavite komentar

Početak

Davne 1969. godine u Minhenu, jedan mladi nemački kompozitor i muzičar po imenu Manfred Ajher, (Manfred Eicher) osnovao je malu muzičku produkciju kojoj je dao ime “ECM”, skraćeno od “Edition of Contemporary Music”. Rodjen je 1943.
Manfred je imao 26 godina kada je pokrenuo “ECM” . Prethodno je završio muzičku akademiju, jedno vreme svirao kontrabas u Berlinskoj filharmoniji kojom je u to doba rukovodio Herbert von Karajan.Mladom Ajheru filharmonija nije ispunila ambicije, on je napušta i okreće se rizičnom i nesigurnom poslu producenta. Njegove vizije i njegovi snovi, ispunjeni filmovima, fotografijom i muzikom, pretvoriće se postepeno u jednu od najuticajnijih svetskih muzičkih produkcija čija su tri slova obeležila drugu polovinu dvadesetog veka i hrabro zakoračila u novi milenijum, kome su od početka i pripadala.Ajher je prošlog ponedeljka, 9 jula 2018. napunio 75 godina života. Njegova muzička produkcija “ECM”, sledeće godine slavi
pedesetogodišnjicu postojanja i rada. Značaj ove kompanije i njen uticaj na istoriju džeza i savremene muzike uopšte, u ovom trenutku je nemerljiv i nesaglediv. Još je teže razumeti šta je pokrenulo mladog Minhenskog kontrabasistu da krene
neodredjenim i maglovitim putem na kome će mu se u narednih pola veka, pridružiti desetine najboljih svetskih džez muzičara i milioni slušalaca, diskofila i zaljubljenika, čije je živote obogatio, oplemenio i ulepšao.

Prvi susret

Kao i sve velike ljubavi i ova se desila slučajno. Bio sam treća godina gimnazije, tinejdžer, i jedan moj dobar drug me je pozvao da vidim i čujem komplet od deset ploča koje je poručio i upravo dobio od PGP-a (produkcije gramofonskih ploča Radio
televizije Beograd).Komplet se sastojao od deset albuma, koje je PGP licencno izdao. Svi naslovi, pripadali su nemačkoj produkciji “ECM”, za koju ja do tada nisam čuo, a jedna od ploča bila je dupli živi album američkog pijaniste Kita Džereta – “Keln koncert”. Sve dok tu ploču nije stavio na gramofon, mi smo materijal preslušavali na preskok, ali kada su zvuci Džeretovog klavira ispunili sobu, ja sam zamolio druga da pusti ploču do kraja jer sam tog trenutka osetio, ne shvatajući zašto, da sam otkrio džez pijanistu koji je bio različit od svega što sam do tada slušao, znao i voleo.Bilo je to vreme kada kompakt disk, CD, još nije bio izbačen na tržište, vreme LP ploča, gramofona i naših početaka u svetu muzike i Hi-Fi-a. Tada nisam ni sanjao da će upravo taj dupli album, proslaviti i na neki način spasti produkciju ECM, koja je zbog svog nekomercijalnog pristupa poslu, u početku imala teškoća sa finansijama. Takodje nisam mogao da sanjam, da će “Keln koncert” tokom narednih godina i decenija postati najprodavanija ploča solo klavira u džezu , sa milionskim tiražom i globalnom svetskom popularnošću.

Kit Džeret

Ova ljubav na prvi pogled, ili na prvo slušanje, razvijala se i rasla prateći moje muzičko sazrevanje i oblikujući moj ukus i odnos prema džezu i muzici. Naravno, brzo sam i sam nabavio “Keln koncert”, a kasnije i druge Džeretove albume. Pijanista je na početku karijere snimao za različite američke produkcije da bi se u jednom trenutku upoznao i sprijateljio sa Manfredom Ajherom i od tada nastavio da snima, skoro isključivo za etiketu “ECM”. To prijateljstvo traje i danas, i Džeret je uz norveškog multiinstrumentalistu Jana Garbareka stvorio temelj na kome je, pod budnim i strogim Ajherovim nadzorom, izgradjena jedna od najznačajnijih institucija savremenog džeza. Naravno, uz solo albume, pijanista je snimio i niz ploča sa triom ili širim sastavom, ali nejčešće su to bila ostvarenja sa Džek de Džonetom za bubnjevima i Geri Pikokom na basu.
Sredinom osamdesetih, izašli su referentni albumi ovog tria, “Standards, Vol 1” i “Standards, Vol.2” kao i “Live Standards”, a ja volim i “Tribute” iz 1989. godine. Kasnije, kada se pojavio CD sva ova izdanja su prebačena na diskove, ali su se pojavila i nova, od kojih je možda najznačajniji komplet od 6 diskova – “At The Blue Note” , koji sadrži materijal snimljen uživo u čuvenom njujorškom “Blue note” klubu i koji se sastoji od najboljih džez standarda uz niz Džeretovih izvanrednih kompozicija. Na žalost, ovaj materijal nikada nije objavljen u formatu LP ploče iako po sadržaju i kvalitetu to svakako zaslužuje.
Džeretovi solo albumi predstavljaju posebnu kategoriju u “ECM” produkciji i imaju posebnu vrstu publike. Izvanredna su solo ostvarenja snimljene uživo na koncertima u Minhenu, Bregencu, Parizu i Beču, dok komplet od deset LP ploča snimljenih na turneji po Japanu, predstavljaju pravu diskofilsku i muzičku poslasticu. Ne treba zaboraviti još jedno Džeretovo solo- remek delo,a to je koncert u Milanskoj “La Scali”, prepun emocija i topline koji zatvara kompozicija izvedena na bis “Over The Rainbow” posle koje ćete zavoleti Džereta čak i ako ne slušate džez.

Jan Garbarek

Druga ključna ličnost u istoriji produkcije “ECM” je svakako norveški saksofonista Jan Garbarek. Njegovi albumi na kojima svira više instrumenata, čine organsko jezgro minhenske produkcije. Saradnja sa britanskom vokalnom grupom
“Hilliard Ensamble” donela je legendarni album “Officium” čija je popularnost i prodaja iznenadila i samog Manfreda Ajhera. U ogromnom katalogu koji sadrži više od hiljadu naslova neko može propustiti da posluša Stefana Mikusa ili Egberta
Gismontija, ali Garbarek se jednostavno ne sme izostaviti.
Mistični zvuci sa njegovih ploča, duge i umirujuće linije saksofona, atmosfera severa, polarne svetlosti, visokih i zaledjenih planinskih vrhova., uvešće pažljivog slušaoca u tajanstvene predele norveških saga i srednjevekovnih legendi. Na albumu “Dis” koji je Garbarek snimio sa gitaristom Ralfom Tovnerom, koristili su specifičnu vazdušnu harfu (Windharp) koju je konstruisao norvežanin Svere Larsen. Harfa je zamišljena i izvedena tako da vetar pokreće njene žice i proizvodi zvuk. Postavili su je na severnu obalu Norveške i okrenuli ka Grenlandskom i Barencovom moru. Ledeni vetrovi koji tu neprestano duvaju sviraju na ovom albumu. Ne možete zamisliti ni čuti, ništa slično, nigde drugde. Dugi treperavi tonovi vazdušne harfe kao da dolaze sa nekog drugog sveta. Garbarek ih prati na svojim saksofonima, kao da se ne radi o muzici nego o plovidbi, koja je očaravajuća, uzbudljiva i verovatno opasna.

Manfred Ajher

Kada je pre skoro pedeset godina pokrenuo “ECM”, Ajher nije mogao znati razmere poduhvata koji je započeo. Ova produkcija je u Evropu dovela sva značajna imena savremenog džeza i stvorila novu estetiku u muzičkom i vizuelnom smislu.
Osim po specifičnom zvuku i vrhunskoj produkciji koja je podrazumevala potpunu posvećenost svakom albumu, Ajher je skrenuo pažnju na “ECM” i neobičnim dizajnom omota ploča. Za razliku od kolega sa one strane Atlantika, minhenski
producent na svoje omote nije stavljao fotografije muzičara, ili je to radio vrlo retko. Umesto toga, na omotima ploča, pojavljivale su se vrhunske umetničke fotografije i minimalistički grafički radovi.
Ovakav pristup je tokom decenija stvorio prepoznatljivu “ECM” likovnu estetiku, koja se nadovezivala na ono što su kritičari nazivali “ECM” zvuk. Neki su pisali da je Ajherov pristup prestrog i preozbiljan, da je nemac tvrdoglav i da je kontrola koju sprovodi u svakoj fazi stvaranja ploče preterana. Nemac se nije obazirao na kritike, išao je svojim putem i takvim doslednim pristupom privukao najbolje muzičare i najverniju publiku u svekolikoj svetskoj džez zajednici. Poseban deo ove produkcije predstavlja “ECM New Series”, koja je okrenuta savremenoj klasičnoj muzici, takodje i specifičnim pravcima, istraživanjima i eksperimentima koje je nemoguće žanrovski odrediti. U izvesnom smislu Ajher je najavio, začeo i pokrenuo ono što danas nazivamo “World music”.

Hi-Fi

Muzika o kojoj ovde pišem može se slušati i sa mobilnog telefona uz korišćenje onih smešnih slušalica, “bubica”. To nije isključeno niti zabranjeno, samo je šteta. Čovek o kome govorim, posvetio je svoj život stvaranju i čuvanju zvuka kroz koji su
svoj talenat i svoju muziku, preneli najveći džez muzičari današnjice. Da bi se zaista čulo, ono što je na tim pločama snimljeno, potreban je pristojan CD player, ili još bolje, dobar gramofon. Par zvučnika, pojačalo, nešto finih kablova i čarolija može
početi. Kupiti ECM ploču ili disk je isto što i kupiti dobru knjigu. Radi se o trajnoj vrednosti i vrsti sreće. Život nas nosi sve brže i kao što je rekao Nikola Amaniti “Svakog trenutka sve je manje vremena”.
Lek protiv brzine koja izmiče kontroli može biti muzika. Vredna, sadržajna muzika, ne bilo koja. Muzika snimljena za produkciju “ECM” pripada toj kategoriji. Ona je lekovita, donosi sreću i vraća osmeh na lice. Ako neke večeri, sklonite mobilni, ugasite televizor i uključite svoje stereo uredjaje, sve će biti spremno za duhovno putovanje na koje vas mogu povesti Kit Džeret, Jan Garbarek ili neko treći iz sjajnog društva okupljenog oko Manfreda Ajhera i etikete “ECM”.

 

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.