Kabineti čudesa Olge Tokarčuk – Velibor Žitarević Ostavite komentar

Nepoznata

Saznao sam za nju juče, možda prekjuče. Nisam je poznavao sve ove godine, decenije, nisam znao njeno ime. Naši putevi se nisu ukrštali, sretali, mimoilazili, dodirivali. Na mapama poznatog sveta i u geografskim priručnicima nije bilo linije ni strelice, putokaza ili prečice, aerodroma, železničke pruge, koja bi na nekoj udaljenoj stanici u moje ruke spustila neku od knjiga poljske književnice Olge Tokarčuk. Nije još bilo vreme, jer ovi što o tome znaju, kažu da za sve postoji vreme i to vreme jednom dodje, ja mislim da mi dodjemo, ali rezultat je isti. Sedeo sam sa drugaricom u kafeu, pričali smo o knjigama, o ljubavi, o ljudima, o vremenu i pili kafu. Ona je pomenula Bukerovu nagradu za ovu 2018. godinu, Olgu, roman “Beguni” i razgovor je nastavljen u nekom drugom smeru, jer je naišao kelner, jer je zazvonio telefon, jer je to bilo dovoljno. Tako sam saznao za književnicu, poljakinju, moju vršnjakinju, rodjenu 1962. u mestu Sulehov na severozapadu Poljske.

Nagradu “Man Booker”, dobila je ove godine za roman “Beguni” koji je napisala 2007. Delo je prevedeno na engleski desetak godina kasnije i internacionalni “Booker” joj je pripao početkom ove godine. Zanimljivo je da je ovaj roman u odličnom prevodu Milice Markić, kod nas objavila “Paideia” još 2010. a 2013. i njen roman “Pamtivek i druga doba”. “Nolit” je još ranije, 2003. objavio sjajnu zbirku priča “Svirka na mnogo bubnjeva” koja se danas može naći samo u antikvarnim knjižarama. “Beguni” su takodje rasprodati, ali mi je gospodin Petar Živadinović, vlasnik “Paideie”, rekao da će za sajam knjiga obnoviti izdanje. Možda najznačajnije delo Olge Tokarčuk “Knjige Jakovljeve” , objavljeno je kod nas prošle godine u koprodukciji “Paideie” i “Službenog glasnika”.

Jung

Olga nije završila književnost niti je studirala jezike. Njena struka je psihologija, diplomirala je na Varšavskom univerzitetu i radila kratko kao psihoterapeut. Biografi navode da je u toku studija posebno čitala i poštovala Junga i njegov pristup psihologiji. Olga će kasnije napisati da to nije bila njena šolja čaja i da je rano i brzo napustila praksu psihoterapeuta. Tražila je nešto drugo, nešto što je slutila u knjigama koje je čitala i možda videla u pričama koje će pisati. Talenat i dar koji je nosila u sebi, oslobodio se i probio  veoma rano. Kaže da su je uvek privlačile knjige i da je sebe videla tamo, medju onima koji pišu, čitaju, govore. Tako je pobegla iz psihologije ali je ponela sa sobom, onu vrstu znanja, intuicije i pronicljivosti koju imaju ljudi koji su zavirili ispod površine, iza maske, u područje senke, kako je Jung govorio.

Hrabra, mlada i puna energije, na neki fini način svesna svog talenta, Olga je već svojim ranim radovima zainteresovala poljske čitaoce i književnu kritiku. Usledile su nagrade, njena dela su prevodjena, a ona je nastavila da radi ono što je najbolje znala, da piše i objavljuje. Ne jednom mestu će zapisati: “(…) Ali moje korenje je uvek bilo plitko i obrtala sam se za svakim vetrom”. Ti vetrovi su je nosili na putovanja a ona je usput gledala, slušala, mislila i pisala. Ispostavilo se, da to nije bilo usput, da su vetrovi kao što to uvek rade, obrnuli stvari naopačke i da je Olga ubrzo pronašla svoje mesto u pokretu, u vozu, autobusu ili avionu, svoju adresu bez adrese, svoje svugde i nigde.

“Beguni”

Veliki pravoslavni bogoslovski enciklopedijski rečnik  objašnjava: “Beguni ili stranci (putnici) ogranak su sekte bespopovaca. Sektu je osnovao izvesni Jefimije iz Perejaslava, krajem XVIII veka. Beguni smatraju da je carska vlast čulno ovaploćenje antihrista, a duhovna i gradjanska vlast je njegovo ispoljavanje. Zbog toga se kriju i beže, ne bi li tako prekinuli sve veze sa društvom …” Naslov romana je okvir slagalice koja postepeno, neprimetno, kao čarolijom, poprima obrise, slike sveta u kome živimo. Tema romana su ljudi koji putuju, Olga govori o njima u prvom licu, jer je i sama jedna od njih, jedna od nas. Postoji još tema i one se prepliću i prožimaju.

Flamanski anatomi i patolozi koji u XVII veku seciraju ljudsko telo i crtaju anatomske mape, prave preparate i sastavljaju zbirke organa koje preparine čuvaju u teglama sa formalinom, takodje su likovi ovog romana. Šopenovo srce koje putuje iz Pariza posle kompozitorove smrti, da bi po njegovoj želji bilo sahranjeno u Varšavi. Slučajni susreti, fragmenti, slike i usputne priče, zapažanja i razmišljanja sastavni su delovi ovog trodimenzionalnog mozaika i kolaža. Vreme u knjizi teče čas linearno, čas kružno da bi se na kraju poništilo i slilo u ono što vreme zaista jeste – u neodredjenu sadašnjost u kojoj Olga, njeni junaci i čitaoci čekaju sledeći avion, sede u brzom vozu ili plove na istom brodu. Čini vam se da ste te slike već videli, da ste na tim mestima već bili, da ste i vi isto pomislil. Krećete se kroz prostor koji vam je poznat, ali ga sada vidite pod promenjenim svetlom, uvidi su drugačiji, osećanja jača i intenzivnija. Njen jezik, njene napomene, reči i rečenice, zapažanja i misli ne sude i ne osudjuju. Ona beleži, popisuje, slaže, osvetljava i komentariše, ali bez žuči, bez ljutnje, sa jedva primetnom senkom ironije i humora, kao hroničar i svedok koji  i sam učestvuje u scenama koje opisuje.

Iako nigde nema takvog uputstva, sa čitanjem možete početi od bilo kog poglavlja. Na neka ćete se vraćati, neka možda preskočiti. Kao i na svim drugim putovanjima, sami ćete izabrati mesta koja vas zanimaju i upoznati ili propustiti ljude koje ćete tamo sresti. Možete raditi šta god vam je volja, ali hteli, ne hteli, ostaćete na putu, stalno tražeći dalje, jer “putnička psihologija”, tako nalaže. Olga piše:”Prolaznost, mobilnost, iluzornost – upravo to znači biti civilizovan. Varvari ne putuju, oni jednostavno idu prema cilju ili vrše najezde”. Tako postepeno uvidjamo da smo i sami “Beguni”, da su naše prave adrese – brojevi sedišta u avionima i vozovima, oznake na brodskim kabinama, brojevi hotelskih soba. U engleskom prevodu, izvorni naslov je promenjen u “Flights”, letovi, jer tamo, u anglosaksonskom svetu, ime ove jeresi, verovatno, ne bi značilo ništa.

Književnost i politika

U rodnoj Poljskoj, Olga odavno pripada najužem krugu vodećih književnika. Nagradu “Nike” (poljski “Booker”) dobila je dva puta, njene reči odjekuju i svaka njena izjava može postati udarna vest u medijima. Roman “Vuci svoje ralo po kostima mrtvih” objavila je 2009. godine. Ovo delo nikog ne može ostaviti ravnodušnim jer se bavi etičkim i moralnim pitanjima, našim odnosom prema okruženju, divljim životinjama, besmislom lova i ubijanja, prirodom zla. Po ovom romanu snimljen je film koji je pod naslovom “Pokot” (poljski lovci ovim terminom označavaju broj ubijenih divljih životinja) režirala Olgina sunarodnica Agnješka Holand. Film je 2017. u Berlinu dobio nagradu “Zlatni medved”. Ovaj film i Olgini kritički stavovi prema poljskoj politici, izazvali su bes odredjenih krugova u domovini, a neke novinske agencije  su roman ocenile kao “duboko antihrišćanski” i neprihvatljiv.

Još jedno vrhunsko delo Olge Tokarčuk,”Knjige Jakovljeve”, koje se bavi istorijom Poljske u 18. veku iz perspektive verskih podela, borbi za političku i duhovnu prevlast, izvalo je različite komentare. Ozbiljni kritičari su ga ocenili najvišim ocenama, medjutim neke Olgine izjave tokom promocije i u javnim nastupima nisu se dopale političarima.

Poznata

Kada sam pročitao “Begune” učinilo mi se da Olgu poznajem odavno. Njen stil je precizan, jasan, njene reči zvone a slike koje te reči donose, ostaju dugo u mislima. Čini vam se da ste i sami doživeli neke od tih scena, susreta, trenutaka. U kratkim poglavljima, koja se završavaju naglo, prepoznajete ljude kojie ste i sami sretali ili upoznavali na putovanjima. Ovaj roman nije, putni vodič, kakve je nemački izdavač Karl Bedeker pokrenuo sredinom devetnaestog veka. Olga ne voli priručnike tog tipa.

Ovo je knjiga o slobodi, o osvajanju slobode, kroz pokret, dinamiku, kretanje. Slobodi uma i slobodi shvatanja, pogleda, razmišljanja. Slobodi da budemo različiti i prihvatimo druge kada su drugačiji, čudni, ekscentrični ili nerazumljivi. Ipak, ovaj roman treba poneti na put. On vas može promeniti i pokrenuti, može vam ulepšati dan i pomoći da na nekom aerodromu, čekanje sledećeg aviona prodje brže i lakše.  U pauzi izmedju dva poglavlja, osvrnite se oko sebe. Možda na susednom sedištu ugledate Olgu Tokarčuk koja takodje čeka svoj avion. Zamolite je da vam potpiše primerak koji čitate. Ona će to rado uraditi, a vama će se, u tom trenutku učiniti, da ste je već negde sreli, da je poznajete odavno.

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.