MAGLA

Bruno Šulc: Čovek koji je slikao rečima – Velibor Žitarević Ostavite komentar

Majstor

U jednom razgovoru za engleski “The Guardian”, književnica Olga Tokarčuk, na pitanje o njenim književnim uzorima, izdvaja jednog poljskog pisca kao svoj nedostižni uzor. Ona navodi nekoliko omiljenih autora, govori o njima sa respektom i onom mešavinom poštovanja i ljubavi koja se vremenom razvije kod dobrih poznavaoca, ali ovog svog sunarodnika stavlja na posebno mesto.  U pitanju je Bruno Šulc, pisac i slikar, rodjen 1892. godine u malom mestu Drohobič, koje je u to vreme pripadalo Poljskoj.

“Nikada neću dostići majstorstvo Bruna Šulca”, kaže Olga, divim mu se od kako sam prvi put čitala njegove priče”. Sudbina ovog pisca bila je tragična, život težak, ispunjen strahovima i nerazumevanjem, a smrt u pedesetoj godini, nagla i  besmislena. Sa dva metka ispaljena iz službenog “Lugera” ubio ga je nacistički oficir, gestapovac 1942. godine  na ulici u rodnom Drohobiču. Šulc je bio poljski Jevrejin, za vreme nacističke okupacije nosio je oko rukava, kao i svi ostali Jevreji, žutu traku sa šestokrakom zvezdom i natpisom”juden”.

Tako je okončan život čoveka koji je iza sebe ostavio, po obimu neveliki književni opus, nekoliko zbirki priča, par eseja i stotine pisama, od kojih je većina izgubljena u vrtlogu Drugog svetskog rata.

Profesor crtanja

Šulc je veći deo života proveo u rodnom mestu gde je radio kao profesor crtanja u lokalnim školama. Rodjaci i malobrojni prijatelji ga pamte kao tihog, povučenog i usamljenog čoveka, koga su njegovi učenici voleli jer im je na časovima, dok bi oni crtali pričao priče, bajke, koje je ili prepričavao ili sam izmišljao, ali u tim bajkama, kao i kasnije u njegovim delima, svet detinjstva, odrastanja i razvijanja, zauzimao je  ključno mesto i bio centar neverovatnih dogadjaja. Van radnog mesta, važio je za čudaka neugledne spoljašnosti, koji je govorio tiho, delovao zaplašeno i odsutno, lebdeći u nekom sopstvenom prostoru koji njegovi sugradjani i poznanici nisu prepoznavali, razumevali ni odobravali.

Tražeći izlaz iz nepodnošljive samoće, Bruno je pisao pisma prijateljima i izvesnom broju žena koje su ga privlačile, ali kojima se nije približavao drugačije do kroz ta neobična, duga i po njihovim rečima neodoljiva pisma. Njihov fantastični sadržaj, način pisanja, stil i neočekivane teme, izazivali su ushićenje kod srećnih primalaca i oni su sve češće predlagali Šulcu, da svoja razmišljanja, zapažanja, svoje priče, pa i cela pisma, sabere, uredi i objavi kao knjigu, zbirku novela ili eseja. Profesor crtanja je i sam razmišljao o tome i verovatno osećao da je njegov drugi talenat, njegov književni dar, dublji i značajniji od onog prvog, likovnog.

Vreme će pokazati, da je ta dva talenta teško razdvojiti i da je Šulc i u  književnom radu sve vreme slikao, crtao, samo što je u svojim pričama umesto tuša i boja koristio reči, mešajući ih na paleti svoje mašte koja se širila kroz prostor i kroz vreme, daleko van Drohobiča, Poljske i moći razumevanja svojih savremenika.  Samo mali broj, posvećenih i iniciranih prijatelja, verovali su da poznaju pisca i slikara čija će slava doći kasnije a veličina shvaćena i priznata tek u decenijama koje dolaze.

Prodavnice cimetove boje

Podstaknut i ohrabren od strane malobrojnih prijatelja i nekih rodjaka, Šulc se uskoro našao u Varšavi u potrazi za izdavačem. Neki urednici koji su pogledali rukopise su ga na ljubazan način odbili. Sreća, sticaj okolnosti, ili neodredjena sila potekla iz onih sfera u kojima se pisac bolje snalazio nego u materjalnom svetu, dovela ga je tih dana do tada poznate i uticajne poljske književnice Nalkovske. Primila ga je, posvetila mu manje od pola sata, a on je to kratko vreme iskoristio da joj pročita svoju priču “Ptice”. Kada je završio sa čitanjem, ona je bez reči podigla slušalicu, pozvala izdavača i nešto mu rekla. Sutradan je zbirka “Prodavnice cimetove boje” odobrena za štampu.

Tako je počela književna karijera, nepoznatog profesora crtanja iz malog poljskog grada Drohobiča. Ako danas uzmete ovu zbirku koja se sastoji od 15 priča i prvo pročitate “Ptice”, shvatićete zašto je te davne godine, reakcija Nalkovske bila trenutna. Ako do tog momenta niste čitali Šulca, bićete zapanjeni i šokirani. Ništa vas ne može pripremiti za slike i prizore, koji će se na sledećih nekoliko stranica, kao u strašnom snu odigrati pred vama. Bez obzira na književno iskustvo, na broj pročitanih knjiga, na lični ukus, na otvorni um, Šulc će vas zapanjiti, šokirati i impresionirati. Ni jednu njegovu priču ne možete pročitati glatko, iz prvog pokušaja, sedeći mirno u fotelji. Ni jednu ne možete odmah razumeti, zato nemojte to ni pokušavati.

Te priče su kao slike, koje se smenjuju i kreću, pojavljuju i nestaju, u njima ima muzike, svetlosti, tame, neodredjeni broj nijansi sive, one naglo ubrzavaju, a onda se zaustavljaju u potpuno drugom vremenu, u zapanjujućem vrtlogu, u bizarnim, smešnim, ironičnim i na kraju potpuno običnim situacijama. Iz rečenice u rečenicu, smenjuju se metafore u potpuno neverovatnim, neočekivanim i nikad vidjenim kombinacijama. Pisac ih je pronalazio tako lako i tako  prirodno, da vam se čini da drugačije to nije ni moglo biti rečeno, opisano, objašnjeno. Na svoj lagani i mirni način, Šulc će vas uvući u svet koji do sada niste mogli ni naslutiti, a koji je sve vreme bio tu, iza zavese nepouzdane stvarnosti i nateraće vas da posumnjate u sve ono u šta ste do malopre čvrsto verovali. Čaroliju ne možete razrešiti jer u njegovim pričama nema nadprirodnih bića, junaka sa supermoćima niti neobjašnjivih pojava. Sve što se dogadja, liči na svakodnevicu bilo kog poljskog sela sa početka dvadesetog veka. Pa ipak, junaci ovih priča, piščevi roditelji, posebno otac, služavka Adela, švalje, pomoćni radnici iz očeve prodavnice, meštani, rodjaci, školski drugovi i sam Šulc, osvetljeni nekim drugim svetlom, kreću se kroz vreme u oba smera, prostorom koji je blago i neprimetno zakrivljen, pomalo jeziv i verovatno opasan.

U ovim pričama nema klasičnog zapleta, a kraj dolazi naglo i neočekivano, kao budjenje iz sna čiji prizori izmiču i nestaju sa prvim jutarnjim suncem. Smisao slika-priča nije vam do kraja jasan, ali njihova lepota, čudna svetlost i osećaj da je tamo, sa druge strane bilo lepše nego u maglovitom jutru, vraćaju vas nazad i vi ponovo hodate u potrazi za tajnom Krokodilske ulice ili sustižete gospodina Karola, koji se, zauvek okrenut ledjima, udaljava iz svoje sobe, hodajući kroz ogledalo.

Kafka

Porediti priče Bruna Šulca sa Kafkinim romanima nameće se iz više razloga. Obojica Jevreji, rodjeni krajem 19. veka u tadašnjoj Austrougarskoj, razlikovali su se po jezicima na kojima su pisali, ali i po društvenom i materjalnom statusu. Kafka, koji je odrastao u imućnoj porodici je mislio i pisao na nemačkom, dok je Šulc, desetak godina mladji, pisao na poljskom i živeo u znatno skromnijem okruženju. Na prvi pogled, čitalac bi pomislio da su različiti jezici odredili razlike u načinu pisanja gde je Kafkinom preciznom, pomalo tvrdom i beskrajno sumornom stilu savršeno odgovarao nemački jezik, dok je Šulc u poljskom, galicijskom poljskom kako navode kritičari, pronašao sve one nijanse, valere i tonove koji su bili neophodni za slikanje rečima, za pisanje u slikama.

Šulc je poštovao Kafku, preveo je “Proces” na poljski i verovatno dobro poznavao opus starijeg i poznatijeg kolege. U već pomenutoj priči “Ptice” može se naslutiti daleka Kafkina senka i mogući uticaj “Preobražaja”, ali možda baš ovde,  najbolje se vide razlike u karakteru, pristupu i razmišljanu ova dva velika pisca. U pričama Bruna Šulca, vrata uvek ostaju odškrinuta i negde na dnu zaboravljenog kovčega ili u procepu tavanske grede, sačekaće vas nada i zrak sunca će se probiti u maglovitom jutru. Adela, stroga i neodoljiva služavka, pojaviće se, probuditi vas i spasiti onda kad košmar postane nepodnošljiv, a situacija nerešiva.

Šulc će vam vratiti osmeh na lice i u najmračnijoj “bezzvezdanoj” noći , dok ležite bespomoćni na “krznenom trbuhu mraka”. Kod Kafke takve nade nema, i kao što svi znamo, kroz “Proces” ili kroz “Zamak” stižemo u prostor u kome je sreća nemoguća. Ovakva poredjenja možda nisu dobra ni potrebna, ali lepota književnosti krije se i u mogućnosti izbora i pronalaženja sopstvenih sklonosti i naklonosti koje nam govore nešto važno i dragoceno o nama samima.

Pisma i knjige

Književna kritika je o Šulcu pisala iscrpno, temeljno i afirmativno, naravno sa zakašnjenjem. Pitanje je da li reč zakašnjenje, važi za čoveka koji je vreme, smer i tok vremena, u svojim delima tretirao drugačije, slobodnije, možda tačnije od drugih ljudi. Na srpskom jeziku su objavljene sve njegove priče u odličnom prevodu Dr Stojana Subotina . “Paideia” je 2015. objavila “Sanatorijum u senci peščanika” u takodje sjajnom prevodu Milice Markić.

Posao prevodioca, nikada to ne možemo dovoljno naglasiti, je težak i odgovoran, a u slučaju Bruna Šulca, čini se ekstremno komplikovan. Književni časopis “Gradac” je 2003. dvobroj 148-149 u potpunosti posvetio ovom poljskom piscu. Dvobroj posvećen Šulcu je priredila Banislava Stojanović. Osim nekih do tada neobjavljenih recenzija, uvrštena su pisma i autopoetički tekstovi , retke fotografije, kao i crteži kojima je Šulc ilustrovao svoja dela.

Ovde ćete pronaći detalje iz njegovog života, sećanja rodjaka i školskih drugova, razglednice Drohobiča. U tom smislu ovaj časopis-knjiga je dragocen i zanimljiv i možda ga možete naći u antikvarnim knjižarama. Bruna Šulca možete sigurno naći samo ako ga ne budete tražili. Hrabro, bez pitanja i bez jasnog cilja, jedne jesenje večeri, krenite nekom pustom ulicom, čijih se izloga i prodavnica jedva sećate.

Ne plašite se mraka, vetra, neba bez zvezda, sumornih oblaka, kiše. Podjite u susret vašim strahovima, nesigurnostima , bolovima. Na sledećem uglu, pojaviće se mali trg sa skromnom prodavnicom koja će biti otvorena. Ako svratite, jedan tihi, pažljivi čovek će vam ponuditi kafu i pitaće vas šta trenutno čitate. Dok mu budete odgovarali, pojaviće se Adela u besprekornoj crnoj haljini, sa uštirkanom kecljom oko struka i poslužavnikom u rukama. Ona će poslužiti kafu, namignuće vam i nestati sa prvim jutarnjim suncem.

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.