Alan Vots: Čovek koji je rušio tabue – Velibor Žitarević Ostavite komentar

Knjiga o tabuu…

Početkom 2003. godine kupio sam sebi jednu malu, džepnu knjigu koju je osam godina ranije objavila novosadska izdavačka kuća «Global Book». Naslov knjige je «Knjiga o tabuu koji nas sprečava da saznamo ko smo», a autor je Alan Vots. Na petoj stranici, napisao sam svoje ime, datum kupovine i cenu knjige, kao što to obično radim, ali i jednu kratku rečenicu: «Konačno sebi!». Razlog za napomenu je taj, što je to bila, možda, četvrta ili peta «Knjiga o tabuu» koju sam kupio, i koju sam konačno rešio da ostavim sebi. Prethodne primerke sam poklanjao svojim prijateljima, u želji da sa njima podelim ushićenje i radost koju mi je čitanje dragocenih redova donelo.

Te 2003. je već bilo teško pronaći ovaj naslov po knjižarama, jer je prvi tiraž iz 1995. bio skoro rasprodat, a za ponovljeno izdanje, nije bilo nade. Tada sam je pročitao po drugi put, a do današnjih dana još nekoliko puta. U ovoj knjizi nema uzbudljivih zapleta, napetih i neočekivanih dogadjaja, ljubavnih drama ili zanimljivih putopisa. Ona je često teška za čitanje, nerazumljiva i puna paradoksa. Nemoguće je prepričati njen sadržaj, niti tačno reći o čemu se radi. Ipak, ona je neodoljivo privlačna, zavodljiva i krajnje subverzivna.

Namera ovog teksta je da da vam predstavi pisca, Alana Votsa, (Alan Watts) koji je napisao ovo malo remek delo, kao i njegove druge knjige, predavanja i konačno njegov život koji je protekao u skladu sa onim što je pisao.

Rani period

Vots je rodjen u Engleskoj, početkom 20. veka, 1915. godine. Njegovo osnovno i srednjoškolsko obrazovanje podrazumevalo je škole u kojima je paralelno sa akademskim predmetima teklo i podučavanje vezano za religiju i veru, u tradiciji britanskih koledža tog vremena.

Sklonost i interesovanje za duhovne teme, pokazao je još u ranoj mladosti, pa je sa samo 16 godina postao sekretar Londonske budističke lože, u kojoj su se u to doba okupljali poznati filosofi, teolozi i duhovni učitelji. Tako je Vots, imao priliku da veoma rano upozna misleće ljude i značajne naučnike iz različitih oblasti sa svih strana Evrope i sveta.

U tom početnom periodu, ogroman uticaj na njega, izvršio je i naš pisac i filosof Dimitrije Mitrinović, «gururazbojnik, kako su ga zvale kolege i poštovaoci. O njemu Vots na jednom mestu piše: «Stameni Sloven obrijane glave, sa crnim obrvama nalik na krila i opčinjavajućim očima». Godine 1936, prisustvovao je Svetskom kongresu religija, na kome je prvi put slušao i kasnije sreo i upoznao Daisec T.Suzukija, čiji je autoritet u oblasti zen-budizma bio već svetski priznat.

Ovaj susret i i veliki unutrašnji afinitet za religije istoka, nadahnuli su mladog Votsa da završi i objavi svoju prvu knjigu – «Duh zena».

Amerika

Dve godine kasnije, se ženi i sa suprugom seli u Njujork, gde se pridružuju jednoj grupi koja je praktikovala tradicionalni zen-budizam. U Americi kasnije upisuje Episkopsku školu u kojoj proučava hrišćanske spise, teologiju i crkvenu istoriju . Stekavši diplomu te bogoslovije, radi kao anglikanski sveštenik narednih pet godina. Posle tog perioda i razvoda od prve supruge, seli se u Kaliforniju i jedno vreme predaje na Američkoj akademiji za azjske studije.

Njegovo interesovanje za budizam, taoizam i zen ovde dobija punu satisfakciju, a poznanstvo i prijateljstvo sa Saburo Hasegavom, pomaže mu da dublje pronikne u suštinu japanskih običaja, tradicije i načina razmišljanja. U to vreme, 1957. godine objavljuje svoju možda najpoznatiju knjigu «Put zena». Ova kniga pojavila se kod nas 1982. godine u prevodu Branislava Miškovića, a u izdanju «Književnih novina». Početkom pedesetih, Vots kreće sa serijom emisija na jednoj radio stanici u Berkliju.

Teme vezane za religije istoka, nadahnuta i živa reč, lucidna tumačenja i vedar duh, postepeno formiraju krug slušaoca kojima Vots nudi drugačiji način razmišljanja, otkrivajući im moguće prostore duhovnosti i stvarnosrti o kojima u zapadnoj kulturi i tradiciji do tada nije bilo reči. Nadovezuju se predavanja i nastupi na koledžima i univrezitetima kao i niz sjajnih knjiga (preko 25 naslova) koje autor objavljuje u ovom i kasnijem periodu. Na žalost, kod nas je prevedeno i objavljeno samo nekoliko naslova.

Osim dve pomenute knjige, na srpskom je 2009. objavljena «Radosna kosmologijaavanture u hemiji svesti» u izdanju «Metaphysice». U ovoj knjizi za koju je predgovor napisao čuveni psiholog Timoti Liri (Timothy Leary), Vots opisuje svoja iskustva u kontrolisanim eksperimentima sa psihodeličnim drogama. U Hrvatskoj je objavljeno još par naslova: «Što je Zen?», «Što je Tao?» i «Mudrost nesigurnosti», što zajedno sa srpskim izdanjima čini jedva petinu njegovog opusa.

Tabu

U «Velikom rječniku stranih riječi» Bratoljuba Klaića, za reč tabu, pod 2. prenes. piše: «zabranjeni predmeti, pitanja, mišljenja i sl. ; nešto posvećeno, sveto, što se ne smije dirati, nepovredivo; velika i nedokučiva, nepristupačna tajna». O kakvoj to tajni, Vots piše u šest nezaboravnih poglavlja «Knjige o tabuu…»? Zašto je ona nedokučiva, zašto se ne sme dirati ? Pisac govori o tebi, dragi čitaoče, koji čitaš ove redove, o meni koji ih pišem, o ljudima koji ovog trenutka prolaze ulicom.

Govori o duboko ukorenjenoj zabludi koja nam je usadjena u najranijem detinjstvu, a kasnije produbljena i učvršćena. Zabluda je u tome, što smo svi uvereni da izmedju nas, tebe, mene i ostatka sveta postoji jasna i oštra granica. Naša tela, površina kože, mi kao ljudi, kao ličnosti, po tom pogrešnom uverenju, stojimo nasuprot drugih ljudi, nasuprot prirodi, nasuprot univerzumu. Postojimo u našoj zabludi, mi razdvojeni od svih ostalih, i sveg ostalog. Do ideje da to možda nije tako, ne dolazimo nikad, to nam ne pada na pamet. Zato je to tabu, tajna, nepristupačna i nedokučiva. Ne znamo ko skriva istinu, nemamo koga da optužimo.

Ta istina, koja govori o tome da smo svi jedno, je tu, nadohvat ruke, ispred očiju, ali mi je nikada ne pogledamo, kao što skoro nikada ne pogledamo drugu stranicu na «Guglu«. Jedno? Šta to znači ? Jedno sa kim, sa čim ? Na manje od 200 stranica «Knjige o tabuu...» Vots daje odgovore na ta pitanja. Duhovito, dosetljivo, nadahnuto i sa ogromnim samopouzdanjem i verom da je to što on tu piše tako i da je dobro što je to tako. Problem je što dobijamo odgovore na pitanja koja nismo postavili, jer nismo ni umeli da ih postavimo. Dolazi do promene svetla, do promene ugla posmatranja.

Postepeno, otkrivamo, da tu nešto postoji, naslućujemo poznate obrise koji su nam do sada izmicali. Počinje da se izoštrava slika koja je sve vreme bila prisutna, nešto poznato i blisko, ali zanemareno i potisnuto. To budjenje, taj pokret i promena nije jednostavna, jer ruši kalupe u koje nas je smestilo vaspitanje, kultura, navike. Čitanje ove knjige zahteva hrabrost istraživača i antropologa, samo što ovde umesto nepoznatih predela i kultura otkrivate sebe, svoje greške, zablude i ograničenja.

Ključ

Kada se pre nekoliko godina, jedan moj prijatelj, slikar, vratio iz Japana gde je imao izložbu i gde je proveo par nedelja, rekao je da nema utisak da je bio u drugoj zemlji, na drugom kontinentu, već na drugoj planeti. Čini mi se da je Vots nešto slično osetio još u početku, kada je krenuo da istražuje religiju, i da se bavi duhovnošću. Njegov nemirni duh i otvoreni um, tražili su odgovore koje je zapadna kultura prećutkivala, možda sakrivala. Okretanje istoku, zenu, budizmu i taoističkoj filosofiji je u toj situaciji bio logičan korak. Vots je to uvideo, prepoznao, osetio iznutra, iz onih predela bića koje osećamo van logike, van racionalnog.

To je bio njegov put, kojim je morao poći, kao što svi idemo svojim putevima i ne znamo da je to jedan put, čiji prostor, smer i pravac, dimenzije, u početku ne vidimo, ne razumemo. Kao što nama nije lako sa ovom knjigom, tako ni njenom autoru nije išlo glatko dok je pisao. Ovde ideja da svi dobri pisci uvek pišu jednu istu knjigu dolazi na svoje.

Vots je bio osporavan i kritikovan, jer je iz kulture u kojoj mu je bilo tesno ušao u polje koje je i njemu samom bilo izazov i nepoznanica. Bez obzira na to, hrabro je koračao napred, jer je znao, da kako na jednom mestu piše, «opasne bolesti podrazumevaju opasne i rizične načine lečenja».

Tako se i čitanje ove knjige pretvara u rizičan poduhvat. Ako je zavolite, kao što se to desilo meni, nećete je više ostavljati. Nećete je ni razumeti do kraja, jer to nije njen cilj. Razumeti, u zapadnom smislu reči, podrazumeva kraj puta, kraj priče. Ovde nema te ideje. Ovde se traži bljesak, satori, prosvetljenje. Ne u mističnom ili matafizičkom smislu, već u običnom, jednostavnom, svakodnevnom životu. Kada zen učitelj na pitanje: «Šta je krajnja stvarnost ?» – odgovara: «Kilogram i po lana», on pokazuje da je sve tu i sada i da nema spirtualnosti van svakodnevice i obrnuto.

Ako vam se taj odgovor ne dopada, to je potpuno u redu, samo morate još da vežbate. Ako naglo počnete da se smejete iz srca i iz stomaka, to znači da ste odškrinuli vrata koja i nisu bila vrata i koja zato nisu ni bila zatvorena. Sve što je Vots u životu napisao imalo je za cilj da vas dovede do tog smeha.

To je razlog što volimo njegove knjige. One će nam u jednom trenutku, koji je, kao i uvek, baš sada, vratiti osmeh na lice.

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena.